Trogir na stini, miris u kužini: "Kako sam na Lastovu naučio da gof sam bira svog ribolovca?"

Uz svaki pijat koji donesem na stol nastojim ispričat priču i prenijet emociju, tako da krajnjem konzumentu približim razloge zašto danas, zašto baš sada, serviramo to što serviramo. 

E pa zašto? 

Stvar je vrlo jednostavna. Okusi svakog zalogaja duboko su upisani u proživljenu emociju i u tom slučaju ručak postaje puno više od puke fiziološke potrebe. Takav ručak postaje dio našeg bića. To Vam je ono sićanje koje svi nosimo negdi duboko u sebi, kad vidimo neku spizu i prisjetimo se bake, matere, čače, nekog stola ili trenutka i odjednom nam je baš ta spiza najbolja na svitu. 

Nije Vam tu stvar samo u spizi, tu Vam je stvar u osjećaju kojeg ste proživjeli. A takva sićanja uglavnom sežu daleko u našu mladost, jer tada nismo bili opterećeni kao što smo u sadašnjem trenutku. Upravo u tome, po meni, leži i zadatak svake kužine — da usadi nezaboravan osjećaj svog pijata. Da čovik ne zapamti samo što je pojeo, nego kako se tada osjećao. Nije teško, samo tribate bit posvećeni.

GOF!

U osvit osmog miseca, a moguće je da smo već koji dan zagazili i u osmi. Popodnevno doba, onako oko šeste ure. Puva je maeštral, i koliko me pamćenje služi nije bilo ni puno vruće. Može bit da štogod i izmišljam ili priču danas prepričavam onako kako bi tija da je bila, jer ipak ima od toga više od dvadeset godin.

Pred sam ulaz u valu u kojoj smo naumili boravit vidili smo da je na mistu di smo se tili vezat već vezan drugi brod. Nismo odustali, krenuli smo prema svom naumu. Kad smo došli do broda pozdravili smo dva starija čovika. Ovo “starija” uzmite s rezervom, jer su vjerovatno tada imali godina koliko ja danas.

Uljudno nas pozdrave. Vesela ekipa. Ponude da se vežemo zajedno, što smo i prihvatili. Ono što sam odmah primijetio — mlađi gospodin, kojeg smo kasnije od milja prozvali Mali čovik, sidija je na krmi, drža noge na kutiji od motora i uživa deset života. Dok je stariji staja na krmi i nešto radia.

Kad sam iša pridat mu cimu naše Gude da nas veže, vidija sam da čisti gofa. Ali pravoga gofa. Čunka mu je bila ogromna. Urezalo mi se u sićanje da mu je gornja usna bila ka moja šaka. Odmah sam osjetija strahopoštovanje. I iz pogleda ribe, koja je odavno odradila zadnji udah, frcala je snaga i moć koja je nemjerljiva.

Pogleda sam barbu — imena mu se danas više ne mogu sitit — i pita:

– Vi ste ga uvatili?

Kaže on:

– Da.

Onako ponosno. Kako takav ulov i zaslužuje.

Pitam:

– Koja je bila ješka?

Kaže barba:

– Doša mi je na pušku. Na dvadeset metri.

– Na dvadeset metri? – ponovia sam.

Iako smo tada svi bili u punoj snazi i kondiciji, dubina od dvadeset metri u nama je budila poštovanje prema barbi.

Vidivši da smo oduševljeni, pa možda i malo iznenađeni njegovim podvigom, kaže barba:

– To van je ka da se popnete na petnaesti kat zgrade. Nije teško.

I dok je to izgovara, ispravija se iz pognutog položaja i gofa drža između branči, pun ponosa i poštovanja. Osjetilo se to.

I danas, kad sam sprema gofa, sitija sam se te situacije i prepričava je okupljenima za ručkom. I dok sam priča, cila situacija vratila mi se ponovno. I danas sam siguran da je onaj gof toga dana izabra barbu. Da mu nije doša slučajno.

Jer kako kažu stari Grci — gof bira svog ribolovca.

Toga dana, u osvit osmog miseca, na Lastovu, taj je gof bira. Danas, dvadeset i kusur godina nakon, u to sam siguran.

Svaki put kad dobijem gofa u ruke osjetim puninu i snagu. Potribu da mu se u zadnjoj predstavi, u ciklusu života, poklonim do kraja.

Gof na gradele i salata od boba

- 600g gofa

- 1000g boba

- koromac

- maslinovo ulje, limun

Bob očistimo, a zrna stavimo u posoljenu kipuću vodu. Vodimo računa da imamo dovoljnu količinu vode, tako da se, kad ubacimo bob, kuhanje ne zaustavi. Bob kuhamo kratko, 3–5 minuta, ovisno o veličini zrna, zatim ga izvadimo i odmah prebacimo u jako hladnu vodu. Želimo zaustavit kuhanje i sačuvat njegovu boju i svježinu. Procijedimo, odvojimo zrna od opne i spremimo u hladnjak.

Lipi komad koromača izrežemo na polumjesece i lagano ga popržimo na mješavini maslinovog ulja i maslaca. Kad uhvati lipu boju i malo omekša, skinemo ga s vatre i pustimo da se ohladi. Ovako pripremljen koromač izmiješamo s bobom, začinimo maslinovim uljem i limunovim sokom te stavimo u hladnjak dok ispečemo ribu.

Naložimo lipi oganj, pripremimo i dobro očistimo gradele.

Izaberete komad gofa koji najviše volite, lagano ga posolite i stavite na gradele. Kod ovako lipe ribe bitno je imat strpljenja i kontrolirat jačinu vatre. Gofu triba dat vrimena da uhvati lipu koricu, ali ga nemojte prepeć. Meso mora ostat sočno.

Pečenog gofa poslužite uz salatu od boba i koromača koju ste prethodno pripremili.

Vjekoslav Grgantov