>
Ćukter, ćupter, kako ‘ko kaže. Uglavnom, podsjetnik na ditinjstvo. Sada, eto, doduše, pravo trganje je prošlo, al’ nek’ ostane recept za dogodine, a možda još kogod nije ni potrga lozu.
Ćukter – kako je naš narod u svemu oskudijevao u ona neka stara vrimena, tako je i u kolačima i slasticama. Naravno, mislim na ovo naše uzmorje i puk obični, ne onaj iz trgovačkih, tvorničarskih i inih cehova. Tako su i od grožđa napravili lipi, slatki, polutrajni slatki zalogaj. Ćukter – ja u Crnici, u tete Bepine u oboru, u maštelu od 5 mira (500 litara), grožđe iz Donjeg polja i Dobrog Doca potrgano (pobrano), bose noge, peteljke grebu a među prstima nakupljaju se kožice od bobica grožđa; ose i čele napadaju, moraš biti miran i ne tirat ih, jerbo podivljaju i oće ratovati, uholeže izlaze iz grozdova, popnu se do mudantina i onda ih makneš; noge i ruke ljepljive od sladora učinjenog didovin i ćaćinim godišnjim trudom i znojem i brigom i ljubavlju za ubaštinjenu kulturu vinove loze; na grožđu odozgor stavim brnistru, pa „odopolim“ (procjeđujem samu tekućinu a peteljke ostaju); teti Bepini livam u sigalj, a ona ostavlja za opol, prošek i ćukter – ostavlja ciđu samu i pravu.
Drugo će se malo „poboljšati“ da bi se imalo „piva“ za cilu godinu (ali, to je neka druga priča). Smastija sam sve, izlazim iz maštela, a teta Bepina mi dodaje pripremljenu vruću vodu, novi sapun i čisti, bili šugaman. Triba dobro oprat slador, da se malom muve i ose ne kupe.
Onda je najveći gušt bija pojist tetinu težačku mesnu juhu sa šuplom debelom maništrom (tjesteninom), tako da je više izgledala k’o pašta šuta. Leša govedina začinjena krupnom solju i salata s maslinovim uljem i kvasinom koja leži na košuljici staroj preko 100 godina. Dolaze i dida i ćaća, ražentali (okupali) se i oni, skinili trliš i lipo se obukli. Sav godišnji trud je u konobi, blagoslovljen. Mi u tetinoj maloj kužini, punoj mirisa lipe, domaće juhe i mošta koji polako već počinje mirisati; dida vodi molitvu, a onda u prekrasnom obiteljskom ugođaju, objed, priča, zafrkancija … A Ćukter? Radila ga je teta, ali tribalo je po par litara ciđe (mošta) odniti babi Zdenki i babi Blaženki. I onda naravski, za par dana doći kušati i diviti se uratku dragih žena koje su na najlipši način obilježile početke mog odrastanja…pa i nešto kasnije.
Vrimena lipa, sjećanja još lipša, ćukter danas ponekad i napravimo, ali dragi ljudi uvijek žive negdje duboko, ali čvrsto u mojim sivim ćelijama. U posebnom svemiru koji se zove – Ljubav. A vama dragi moji, evo i recepta za ĆUKTER.
U SLAST!
10 l mošta
1 kg šećera
1 kg griza
25 dag prezle
50 dag jabuka
šaka nasjeckanih bajama ili oraha
vanilin šećer
Mošt kuhati dok ne iskuha do pola. Dodati šećer, griz, prezlu, naribane jabuke, vanilin šećer, bajame ili orahe i koru od limuna. Kuhati sve skupa oko pola sata. Smjesu izliti u navlaženu posudu (najbolje plitku padelu). Pustiti dva tri dana da se stvrdne, a potom čukter rezati na Kocke.
Recept koji je u kalendaru za 2017. godinu tiskala udruga Hrvatska žena, a sakupila moja teta Zdravka Najev rođena Krnčević
Željko Krnčević
© 2024 Morski HR. Powered by Ghost & Staticweb.dev